2005. god.

U balskoj dvorani

elegancija pokreta

razdražena životinja

osetila svežu krv

na svili posutoj zvezdama

dok milioni sveća trepere

zaigraj na kartu grehova

ovo je igra zavođenja

flerta i nadmudrivanja

u njoj i najači gube

tu nema blefiranja.

Zaigraj u ritmu vetrova

dok svila zanosno nezašuška

ovo je ples grešnika

stišaj riku zveri u grudima

na snagu se pobeda ovde ne dobija

ispi čašu do dna tog otrova

i dobićeš šah mat

u ovoj igri bez granica.

06. 01. 2006. god.

Dok ova oluja traje

dok vrišti sve u nama

dok krv penuša

oči sijaju ludilom

grč se prelama telom

zubima kidam prepreke

iskon u duši urla

i krici prošlosti se pomaljaju

u toj čaši otrova

ja videla sam lik tvoj

i zlatnu prašinu

kako upija

poslednje kapi tog ludila.

16. 12. 2005. god.

Prag, Staromak

Zašto baš uvek imam taj osećaj

dok koračam ulicama tvojim

da li sam to sebe u tebi pronašla

kad sam sate prestala da brojim

kad sam počela svaku kocku

kaldrme tvoje da volim.

Zašto u tebi ja umem da letim

zašto prošlosti ne želim da se setim

koliko si to ljuštura uspeo d skineš

kad ja osećam u tebi da postojim

i da se sebe čak ne bojim

dok nebo iznad tebe toliko volim.

Osećaš li to nas povezuje

od kad sam rat protiv sebe

u tebi ja prestala da bijem

na onom mostu gde vetar miriše

na slobodu, na sećanje,

na tvoju kišu i pesnike.

I dok su stari majstori kroz vekove

slivali zlato na kupole tvoje

gradili satove da sate broje

i sve to uzalud kad vreme je stalo

za tebe i mene u istom času

kad sam kročila na tlo tvoje.

17. 08. 2004. God.

Kiša i ja

u svakoj kapi

tvoji obrisi

slušam oluke

ma bilo nam je lepo

svuda se šire

tvoji mirisi

plesala bih s tobom

dok nam kiša

kvasi lica

i njen miris

pomešan sa ukusom

tvojih usana

i po koja kap

pokupljena sa njih

u prolazu

deluje neodoljivo

ma bilo nam je lepo

kad bi se makar

na tren vratilo.

Uz lagane korake

i mirne vetrove

za takve trenutke sa tobom

živeću večno.

17.08.2004.god.

Čuje se smeh

deca puštaju zmajeve

u kojoj to bajci žive

kao da neznaju za ratove.

Čarobnjaci umiru brzo

imaju kratak vek

lažne su danas Pepeljuge

što opsedaju ovaj svet.

I sve je iskrivljeno u ovoj priči

vitezovi se oko časti ne biju

samo novac i moć

u njihovim očima sijaju.

Potoci krvi se prolivaju

dok se Ivica i Marica svađaju

decu hrane bombama

umesto šarenim lažama.

U toj koridi užasa

bikovi su zamenjeni ljudima

prinčevi se ne opijaju vinom

već automatskim puškama.

Znam da ti se ova bajka

ni malo ne sviđa

ali neko ti mora otvoriti oči

nazovimo stvari pravim imenima.

13.01.2004. god.

Premeravaj koliko ti volja

znam, milimetri su ti u krvi

al' slobodno baci gumicu

u životu se stvari ne brišu

šestari i lenjiri tu ne pomažu

jednačine rešenja nemaju

ljubav nije tvoj grafički

teoreme tu ne postoje

i ništa nije logično

k'o u tvojoj matematici

ljubav je postojala

i pre tog Pitagore.

15.08.2003. god

Šta ja radim tu

zašto slepi noćas

moje ime šapuću

sa usana sirovu krv

nebom razmazuju

u neko svoje praskozorje.

Zar ne osećaju

da me povređuju

zar ne čuju vapaje

to moja duša

svoj poslednji SOS šalje.

Zašto me to nervira

zašto kad već odavno

znam da sam sama

u toj dzungli siromaha

čiji se smrad oseća

miljama unaokolo

bazde na nečoveštvo

a sebe smelo umeju

ljudima da nazovu.

Mogu se prati danima

al' se njihova prljavština

vodom ne skida

u nesvesti svojoj

smelost pronalaze

ali ja ne pripadam tu

i ako ja možda jesam

moja duša nije slepa.