Sama sam i osećam se tako
kao pobunjenik sa glasom
u buni mnogih bez njega.
Stojim na granici postojanja
gde u ogledalu vidim svoj lik
iskrivljen od očaja i besa
koji se bori do iznemoglosti
da ne pusti više ni jednu suzu
u moru tuđih i kukavičkih.
Duša puna revolta u samoći
koja je optužuje kao izdajnika
u nekom tuđem životu
bori se razdraženo
kao pobesnela životinja
protiv lovca da ne postane lovina.
U ovom životu ništa više nije moje
tražim svoju senku a nevidim je
želim da zaspim a sna nemam
da ovaj haos prekine
i da se probudim u neko rano leto
koje bi umesto mačeva
na mene slalo suncokrete
koje bi mirisalo na slavu i pobede.
No comments:
Post a Comment