2005. god.

U balskoj dvorani

elegancija pokreta

razdražena životinja

osetila svežu krv

na svili posutoj zvezdama

dok milioni sveća trepere

zaigraj na kartu grehova

ovo je igra zavođenja

flerta i nadmudrivanja

u njoj i najači gube

tu nema blefiranja.

Zaigraj u ritmu vetrova

dok svila zanosno nezašuška

ovo je ples grešnika

stišaj riku zveri u grudima

na snagu se pobeda ovde ne dobija

ispi čašu do dna tog otrova

i dobićeš šah mat

u ovoj igri bez granica.

06. 01. 2006. god.

Dok ova oluja traje

dok vrišti sve u nama

dok krv penuša

oči sijaju ludilom

grč se prelama telom

zubima kidam prepreke

iskon u duši urla

i krici prošlosti se pomaljaju

u toj čaši otrova

ja videla sam lik tvoj

i zlatnu prašinu

kako upija

poslednje kapi tog ludila.

16. 12. 2005. god.

Prag, Staromak

Zašto baš uvek imam taj osećaj

dok koračam ulicama tvojim

da li sam to sebe u tebi pronašla

kad sam sate prestala da brojim

kad sam počela svaku kocku

kaldrme tvoje da volim.

Zašto u tebi ja umem da letim

zašto prošlosti ne želim da se setim

koliko si to ljuštura uspeo d skineš

kad ja osećam u tebi da postojim

i da se sebe čak ne bojim

dok nebo iznad tebe toliko volim.

Osećaš li to nas povezuje

od kad sam rat protiv sebe

u tebi ja prestala da bijem

na onom mostu gde vetar miriše

na slobodu, na sećanje,

na tvoju kišu i pesnike.

I dok su stari majstori kroz vekove

slivali zlato na kupole tvoje

gradili satove da sate broje

i sve to uzalud kad vreme je stalo

za tebe i mene u istom času

kad sam kročila na tlo tvoje.

17. 08. 2004. God.

Kiša i ja

u svakoj kapi

tvoji obrisi

slušam oluke

ma bilo nam je lepo

svuda se šire

tvoji mirisi

plesala bih s tobom

dok nam kiša

kvasi lica

i njen miris

pomešan sa ukusom

tvojih usana

i po koja kap

pokupljena sa njih

u prolazu

deluje neodoljivo

ma bilo nam je lepo

kad bi se makar

na tren vratilo.

Uz lagane korake

i mirne vetrove

za takve trenutke sa tobom

živeću večno.

17.08.2004.god.

Čuje se smeh

deca puštaju zmajeve

u kojoj to bajci žive

kao da neznaju za ratove.

Čarobnjaci umiru brzo

imaju kratak vek

lažne su danas Pepeljuge

što opsedaju ovaj svet.

I sve je iskrivljeno u ovoj priči

vitezovi se oko časti ne biju

samo novac i moć

u njihovim očima sijaju.

Potoci krvi se prolivaju

dok se Ivica i Marica svađaju

decu hrane bombama

umesto šarenim lažama.

U toj koridi užasa

bikovi su zamenjeni ljudima

prinčevi se ne opijaju vinom

već automatskim puškama.

Znam da ti se ova bajka

ni malo ne sviđa

ali neko ti mora otvoriti oči

nazovimo stvari pravim imenima.

13.01.2004. god.

Premeravaj koliko ti volja

znam, milimetri su ti u krvi

al' slobodno baci gumicu

u životu se stvari ne brišu

šestari i lenjiri tu ne pomažu

jednačine rešenja nemaju

ljubav nije tvoj grafički

teoreme tu ne postoje

i ništa nije logično

k'o u tvojoj matematici

ljubav je postojala

i pre tog Pitagore.

15.08.2003. god

Šta ja radim tu

zašto slepi noćas

moje ime šapuću

sa usana sirovu krv

nebom razmazuju

u neko svoje praskozorje.

Zar ne osećaju

da me povređuju

zar ne čuju vapaje

to moja duša

svoj poslednji SOS šalje.

Zašto me to nervira

zašto kad već odavno

znam da sam sama

u toj dzungli siromaha

čiji se smrad oseća

miljama unaokolo

bazde na nečoveštvo

a sebe smelo umeju

ljudima da nazovu.

Mogu se prati danima

al' se njihova prljavština

vodom ne skida

u nesvesti svojoj

smelost pronalaze

ali ja ne pripadam tu

i ako ja možda jesam

moja duša nije slepa.

Avgust 2003. god.

Budi moja noć

i moje jutro što se budi

ono juče ovo danas

i ono sutra

Isus je rek'o:

Nek bude ljubav.

I ja ga držim za reč

neka bude:

Volim te.

28.01.2003

Rekli su mi da nemam

ni tačke ni zareza

rekli su mi da je to

interpunkcija

rekli su mi

da ih moram

imati u pesmama

a ja sam im rekla

da tačke i zarezi

ne čine pesnika.

27.02.2002. god.

Nemoj toliko da me voliš

tvoja ljubav me guši

tvoja ljubav me boli

pusti me da lutam

da te još malo tražim

među drugima

da još koju tajnu sakrijem

negde duboko u sebi

da još samo malo sanjam

da te lažem

da ću jutro dočekati sama

shvati od čega ću živeti sutra

ako ne od sećanja

pusti me jer nisam

još dovoljno letela

nisam ni pesama ispisala

nisam dovoljno zvezda skinula

ni tebi ni drugima.

16.12.2002. god

Volim te,

ali ti ne mogu dati

baš sve što bi želeo

pokloniću ti ono najlepše

ono sveto za mene

posvetiću ti sve svoje pesme

i one napisane i ne napisane

naučiću te da letiš

i povešću te do zvezda

da im osetiš mirise

da ih obojiš u svoje boje

naučiću te da hodaš po oblacima

a da ih ne dodiruješ

da po snegu ne ostavljaš tragove

a da te ima u svakoj pahuljici

volim te i naučiću te da letiš

ali ti ne mogu dati baš sve

jer nemam ja više Nevena

da bi ih poklanjala drugima.

15.08.2002. god.

Budi noćas tu za mene

budi a nemoj pitati zašto

jer tuđa će jutra svanuti krišom

a zlata patine dan obojiće

i sami će tada cvetati Neveni

i mirisati drugima

na neko davno minulo leto.

Budi noćas tu za mene

budi a nemoj pitati zašto

jer vreme žrtve svoje ne bira

a prošlost rane krvave ostavlja

samoća guši srce u grudima

sutra nek jaki pate u tišini

a ti budi noćas ceo svet za mene.

Maj 2002. god.

Zašto sam krala poglede tvoje

kad su i onako posvećeni meni

i nije ni bitno da li me voliš

s'tobom bih varala i sebe

srećna što neznanče

ti za mene postojiš.

Nemoj da me gledaš tako

ja hoću na megdan sa tobom

i nek se britki mačevi ukrste

sudbine naše pred Bogom.

Budi hrabar i pusti me da bijem

pa onda vidi da li će da boli

sve je to život, strast, i ljubav

malo te rani pa te ljubi i moli

ne može bezbolno ni da se voli.

5.02.2002. god.

Da li si mi ti pesniče dojadio

ili je to život mnogo surov bio

budnima se ne ostvaruju snovi

dok ti smelo sanjaš neki život novi

i izašao bi sa slavom pobednika

al' danas nema velikih ratnika.

5.02.2002. god.

Čemu da me voliš

kad tamu u meni

dotaći ne možeš.

Čemu da me želiš

kad se carstvo carstvu

priklonilo nikad nije.

Čemu kad tmine

ogrezle u jad beskućnika

haraju u noći preokreta.

Čemu kad ne vidiš

da i najjači bitke svoje gube

a gubitnici su noćas najopasniji.

15.01.2002. god.

Pustite ga nek piše

dok ima šta da kaže

dok gori vatra u njemu

i pesnik se usnuli budi

a misli mu nebom odjekuju

svetim koracima zore

po lelujavoj, teškoj svili

pustite ga nek piše

on stihove svoje.

15.01.2002. god.

Mutne će vode tada poteći

noći ogrnuti crne odore

a zore krvave jarko će seći

junačke nedorečene govore.

14.01.2002. god.

Pitam te kameni cvete

da li se smelosti plašiš

da li u tamnoj noći

krila svoja otvaraš

i kapiju smrti prolaziš.

Pitam te kameni cvete

da li si dovoljno hrabar

da zamirišeš jako

da i sam osetš draž

ili svoju lepotu ne vidiš.

Pitam te kameni cvete

zašto od Sunca bežiš

i zašto te sujeta tvoja peče

da li si zaista hladan

ili se samo plašiš.

Pitam te kameni cvete

kako je biti lep.

14.01.2002. god.

Neka traje lepota tvoja

i nek te junaci sanjaju

svetice iz Kosovskog boja

tvoje kletve i danas

nesretne Srbe proganjaju.

1.09.2001. god.

U očima palih anđela

u gradu umrlih sećanja

među ulicama izgubljenih

i davno zaboravljenih

u zidinama drevnih hramova

i pustinji umornog vetra

skriven je poslednji vapaj

ptica za nebom, za slobodom.

Čuješ li njihov jecaj

dozivaju spasitelja

osećaš li njihovu glad

želju da ko fenix iz pepela

vinu se u nebo pod okriljem iskona

da osete taj trenutak slobode

poslednji put pred kraj.

6.11.2001. god

Budi vera i nada moja

i tlo po kome hodam

i krst koga nosim

i nebo što me u hladnim noćima

u zagrljaju svome greje

i čežnja koja se jutrom budi

i ptica što me u stopu prati

na hodočašću čiji će putevi

tada voditi ka tebi.

Budi sve što je ruka dotakla

oči videle i nebo stvorilo

sve čemu je zemlja

blagoslov svoj dala

i gaziće lakim hodom

ta nežna ženska stopala

po tvom srcu od kamena.

4.07.2001. god.

Ples crnog labuda

reč koja zamara

guši srce rukama

misli moje razara

ostali su samo stihovi

nekog propalog pesnika

koji se usudio da digne

svoj glas protiv vremena.

19.05.2001. god.

U kasnim večernjim satima

dok misli se u glavi roje

ja ostajem sama pred sobom

da proživljavam istine svoje.

Iako niko nikada saznati neće

ja plašim se od sebe

da prošetam alejom suza svojih

a s'ponosom umem da tvrdim

da se ničega nebojim.

moj život je borba večna

umem ja svoje bitke da bijem

pustite me da budem srećna

dok svoj sopstveni otrov pijem.

2.03.2001. god

Slično kao što nebo

zvezdani prah ljubi

u očima u dodirima

u mirisima tvojim

ja živim i sada

kao u pesmama

i uspavankama

u svemu što vidim

što osećam i znam

u svemu živiš ti

a u tebi ja.

30.12.2000. god.

Osećam svetlost

nevidljivu i daleku

kako dopire

do kamenite obale

u jakom malzu

čestica iščekivanja

kada će da naiđe

da se pojavi negde

na horizontu

i obasja puteve

starog mornara

što sidro nespušta

u mutnim vodama

i obalama punih

varljivih sećanja.

19.12.2000. god.

Danas na Svetog Nikolu

dok sneg beli polja

ja dajem reč svoju

da biću zauvek tvoja

zelenooka devojčica

i dok se kolač vinom

u časni krst preliva

ja kunem se

pred Bogom i ljudima

da si svoj srpski zavet

majko ispunila

što si me ovako

ponosnu rodila.

20.12.2000. god.

Miluj me noćas

ja hoću da letim

i ne pitaj ništa

ne želim da se setim

tišinu u meni

s'tobom bih da delim

zato me zagrli

i jače no što možeš

no što znaš

onako čvrsto

kao što niko

nikog zagrlio nije

jer već sutra

ovo danas

biće prošlost

kao i mi sa njim.

3.02.2000. god.

Sama sam i osećam se tako

kao pobunjenik sa glasom

u buni mnogih bez njega.

Stojim na granici postojanja

gde u ogledalu vidim svoj lik

iskrivljen od očaja i besa

koji se bori do iznemoglosti

da ne pusti više ni jednu suzu

u moru tuđih i kukavičkih.

Duša puna revolta u samoći

koja je optužuje kao izdajnika

u nekom tuđem životu

bori se razdraženo

kao pobesnela životinja

protiv lovca da ne postane lovina.

U ovom životu ništa više nije moje

tražim svoju senku a nevidim je

želim da zaspim a sna nemam

da ovaj haos prekine

i da se probudim u neko rano leto

koje bi umesto mačeva

na mene slalo suncokrete

koje bi mirisalo na slavu i pobede.

6.12.2000. god.

Nisam ja toliko jaka

da bi me ti lomio

niti toliko snažna

da bi megdan

samnom vodio

ja sam samo

bila hrabra

da naučim da volim

a ti misliš da sam jaka

i da te lomim.

Oktobar 2000. god.

Slušam ih kako

jasno govore

s'ponosom noseći

svoje srpske odore

i dok krsnu slavu slave

i na čelu sovre

slavsku sveću pale

i kao hajduci po šumama

sa zlatnim tokama

i onim istim sjajem

prkosa u očima

slušam ih kako

ponosno govore:

Ovo je zemlja Srbija.

Septembar 2000. god.

Mesečev prah

na rukama

sjaj života

negde u nama

vatra u očima

neugašena žeđ

sloboda pogleda

mekoća usana

beše to

sudar svetova

u međuprostoru

iščekivanja.

7.01. 2000.god.

Ramaća

Sa onih brda tamo

čuje se glas što doziva

kišne oblake na naše

suve pašnjake.

U kući od kamena

sa malim prozorima

kraj ognjišta sedi

u crnini starica.

Na licu joj stari

ožiljci vremena

dok sobom šaraju

senke predaka.

Molitva se prelama

sa njenih usana

pod ikonom

nekih starih rana.

Kandilo na zidu gori

u ime sećanja

na velike junake

ovih planina.

Noc je padala

nad gustim šumama

a vetrovi drumom

tukli putnike namernike.

Glas se još uvek čuo

uz urlike vetrova

negde u daljini

kako doziva oblake.

25.12.1999. god

Na crnom papiru

ispisani krugovi

slova vremena

ne brišu se nikada.

Materija je neuništiva

samo menja oblike

a oni su ponekad

toliko surovi.

5.01.2000. god.

Mračno dolazi jutro

oskrnavljeno mirisom

krvi iz utrobe zemlje

davno se nije osetio

ali se ponovo javio

kao upozorenje

da sudnji dan će doći

svakome od nas

bez razlike, jednako

bio kralj ili sluga

gospodar ili rob

bio Cezar ili Brut.

Neće nas niko kazniti

sami ćemo sebi to učiniti

svako će nositi

na plećima svoje breme

bilo teško ili lako

bilo dobro ili zlo.

5.01.2000. god.

Sklopila sam oči

raširila krila

i poletela putem juga

da osetim vrelinu

Sunca i šapat meseca

na mojim grudima

u mojim žilama

kako šaraju bojama

po mojim obalama.

Lutanja su moja

u mojim pesmama

dok ždralovi izvode

ljubavni ples plačući

po pustim lukama

i svojim suzama

uspevaju da izbrišu

minute sa sata

u kome su još uvek

davno zarđali zupčanici

vrteli svoje krugove

ne misleći o večnosti

koja bi mogla

da nas okružuje.

30.12.1999. god.

Ne pitaj me što sam

na ovom kraju samam

što duša mi plače

a suze ne teku

što nemo stojim

a koraci se čuju

ne pitaj me što sam

na ovom kraju sama

jer hrabrost je

moja vrlina i moja mana.

21.12.1999. god.

Prolazim kroz vremenske kapije

gde čak i labud svoju glavu

pod pritiskom mora da savije

dok vetrenjače vrte svoje krugove.

Prolazim kroz vremenske kapije

osvajajući deo po deo zemlje

koja se u beskrajnom krugu

kao na dlanu pruža ispred mene

dok vetrenjače vrte svoje krugove.

Gledam u nebo prošarano vinom

crveno od strasti ne može odoleti

da i ovog puta ne bude svedok

surovoj borbi smrtnika sa životom

a vetrenjače i dalje vrte svoje krugove.

April 1996. god.

Sada kada te nema tu kraj mene

ja shvatam šta sam imala i čta gubim

nedostaje mi tvoj pogled i glas

nedostaje mi sve što je u vezi tebe.

Mislila sam da to što pružaš je malo

pričala sam da može da bude i bolje

a sada kažem da si pružala mnogo

jer i kad si grešila grešila si za mene.

Uvek si imala tračak svetlosti

sačuvan isključivo za mene

uvek mi je trebala dodatna snaga

koju sam s'pravom tražila od tebe.

I dalje postoji ta nit što nas vezuje

iako smo miljama daleko

i dalje nam se putevi spajaju

možda je to ipak hteo neko.

Sada je kasno da ti pričam sve ovo

i oanko nećeš mnogo razumeti

ali shvati da je odlaskom tvojim

otišlo i nešto u meni.

24.11.1999. god.

Univerzum ne poznaje

prostorne i vremenske

granice mogućeg

čak i nerealna misao

može da ga pokrene.

Negde na marginama

savršenog kosmičkog uma

ja se borim da uronim

u te nerealne sfere mogućeg

elipse koje su oduvek

bile prisutne u nama

a mi se još uvek trudimo

da ih otkrijemo.