16. 12. 2005. god.

Prag, Staromak

Zašto baš uvek imam taj osećaj

dok koračam ulicama tvojim

da li sam to sebe u tebi pronašla

kad sam sate prestala da brojim

kad sam počela svaku kocku

kaldrme tvoje da volim.

Zašto u tebi ja umem da letim

zašto prošlosti ne želim da se setim

koliko si to ljuštura uspeo d skineš

kad ja osećam u tebi da postojim

i da se sebe čak ne bojim

dok nebo iznad tebe toliko volim.

Osećaš li to nas povezuje

od kad sam rat protiv sebe

u tebi ja prestala da bijem

na onom mostu gde vetar miriše

na slobodu, na sećanje,

na tvoju kišu i pesnike.

I dok su stari majstori kroz vekove

slivali zlato na kupole tvoje

gradili satove da sate broje

i sve to uzalud kad vreme je stalo

za tebe i mene u istom času

kad sam kročila na tlo tvoje.