2005. god.

U balskoj dvorani

elegancija pokreta

razdražena životinja

osetila svežu krv

na svili posutoj zvezdama

dok milioni sveća trepere

zaigraj na kartu grehova

ovo je igra zavođenja

flerta i nadmudrivanja

u njoj i najači gube

tu nema blefiranja.

Zaigraj u ritmu vetrova

dok svila zanosno nezašuška

ovo je ples grešnika

stišaj riku zveri u grudima

na snagu se pobeda ovde ne dobija

ispi čašu do dna tog otrova

i dobićeš šah mat

u ovoj igri bez granica.

06. 01. 2006. god.

Dok ova oluja traje

dok vrišti sve u nama

dok krv penuša

oči sijaju ludilom

grč se prelama telom

zubima kidam prepreke

iskon u duši urla

i krici prošlosti se pomaljaju

u toj čaši otrova

ja videla sam lik tvoj

i zlatnu prašinu

kako upija

poslednje kapi tog ludila.

16. 12. 2005. god.

Prag, Staromak

Zašto baš uvek imam taj osećaj

dok koračam ulicama tvojim

da li sam to sebe u tebi pronašla

kad sam sate prestala da brojim

kad sam počela svaku kocku

kaldrme tvoje da volim.

Zašto u tebi ja umem da letim

zašto prošlosti ne želim da se setim

koliko si to ljuštura uspeo d skineš

kad ja osećam u tebi da postojim

i da se sebe čak ne bojim

dok nebo iznad tebe toliko volim.

Osećaš li to nas povezuje

od kad sam rat protiv sebe

u tebi ja prestala da bijem

na onom mostu gde vetar miriše

na slobodu, na sećanje,

na tvoju kišu i pesnike.

I dok su stari majstori kroz vekove

slivali zlato na kupole tvoje

gradili satove da sate broje

i sve to uzalud kad vreme je stalo

za tebe i mene u istom času

kad sam kročila na tlo tvoje.

17. 08. 2004. God.

Kiša i ja

u svakoj kapi

tvoji obrisi

slušam oluke

ma bilo nam je lepo

svuda se šire

tvoji mirisi

plesala bih s tobom

dok nam kiša

kvasi lica

i njen miris

pomešan sa ukusom

tvojih usana

i po koja kap

pokupljena sa njih

u prolazu

deluje neodoljivo

ma bilo nam je lepo

kad bi se makar

na tren vratilo.

Uz lagane korake

i mirne vetrove

za takve trenutke sa tobom

živeću večno.

17.08.2004.god.

Čuje se smeh

deca puštaju zmajeve

u kojoj to bajci žive

kao da neznaju za ratove.

Čarobnjaci umiru brzo

imaju kratak vek

lažne su danas Pepeljuge

što opsedaju ovaj svet.

I sve je iskrivljeno u ovoj priči

vitezovi se oko časti ne biju

samo novac i moć

u njihovim očima sijaju.

Potoci krvi se prolivaju

dok se Ivica i Marica svađaju

decu hrane bombama

umesto šarenim lažama.

U toj koridi užasa

bikovi su zamenjeni ljudima

prinčevi se ne opijaju vinom

već automatskim puškama.

Znam da ti se ova bajka

ni malo ne sviđa

ali neko ti mora otvoriti oči

nazovimo stvari pravim imenima.

13.01.2004. god.

Premeravaj koliko ti volja

znam, milimetri su ti u krvi

al' slobodno baci gumicu

u životu se stvari ne brišu

šestari i lenjiri tu ne pomažu

jednačine rešenja nemaju

ljubav nije tvoj grafički

teoreme tu ne postoje

i ništa nije logično

k'o u tvojoj matematici

ljubav je postojala

i pre tog Pitagore.

15.08.2003. god

Šta ja radim tu

zašto slepi noćas

moje ime šapuću

sa usana sirovu krv

nebom razmazuju

u neko svoje praskozorje.

Zar ne osećaju

da me povređuju

zar ne čuju vapaje

to moja duša

svoj poslednji SOS šalje.

Zašto me to nervira

zašto kad već odavno

znam da sam sama

u toj dzungli siromaha

čiji se smrad oseća

miljama unaokolo

bazde na nečoveštvo

a sebe smelo umeju

ljudima da nazovu.

Mogu se prati danima

al' se njihova prljavština

vodom ne skida

u nesvesti svojoj

smelost pronalaze

ali ja ne pripadam tu

i ako ja možda jesam

moja duša nije slepa.

Avgust 2003. god.

Budi moja noć

i moje jutro što se budi

ono juče ovo danas

i ono sutra

Isus je rek'o:

Nek bude ljubav.

I ja ga držim za reč

neka bude:

Volim te.

28.01.2003

Rekli su mi da nemam

ni tačke ni zareza

rekli su mi da je to

interpunkcija

rekli su mi

da ih moram

imati u pesmama

a ja sam im rekla

da tačke i zarezi

ne čine pesnika.

27.02.2002. god.

Nemoj toliko da me voliš

tvoja ljubav me guši

tvoja ljubav me boli

pusti me da lutam

da te još malo tražim

među drugima

da još koju tajnu sakrijem

negde duboko u sebi

da još samo malo sanjam

da te lažem

da ću jutro dočekati sama

shvati od čega ću živeti sutra

ako ne od sećanja

pusti me jer nisam

još dovoljno letela

nisam ni pesama ispisala

nisam dovoljno zvezda skinula

ni tebi ni drugima.

16.12.2002. god

Volim te,

ali ti ne mogu dati

baš sve što bi želeo

pokloniću ti ono najlepše

ono sveto za mene

posvetiću ti sve svoje pesme

i one napisane i ne napisane

naučiću te da letiš

i povešću te do zvezda

da im osetiš mirise

da ih obojiš u svoje boje

naučiću te da hodaš po oblacima

a da ih ne dodiruješ

da po snegu ne ostavljaš tragove

a da te ima u svakoj pahuljici

volim te i naučiću te da letiš

ali ti ne mogu dati baš sve

jer nemam ja više Nevena

da bi ih poklanjala drugima.

15.08.2002. god.

Budi noćas tu za mene

budi a nemoj pitati zašto

jer tuđa će jutra svanuti krišom

a zlata patine dan obojiće

i sami će tada cvetati Neveni

i mirisati drugima

na neko davno minulo leto.

Budi noćas tu za mene

budi a nemoj pitati zašto

jer vreme žrtve svoje ne bira

a prošlost rane krvave ostavlja

samoća guši srce u grudima

sutra nek jaki pate u tišini

a ti budi noćas ceo svet za mene.

Maj 2002. god.

Zašto sam krala poglede tvoje

kad su i onako posvećeni meni

i nije ni bitno da li me voliš

s'tobom bih varala i sebe

srećna što neznanče

ti za mene postojiš.

Nemoj da me gledaš tako

ja hoću na megdan sa tobom

i nek se britki mačevi ukrste

sudbine naše pred Bogom.

Budi hrabar i pusti me da bijem

pa onda vidi da li će da boli

sve je to život, strast, i ljubav

malo te rani pa te ljubi i moli

ne može bezbolno ni da se voli.

5.02.2002. god.

Da li si mi ti pesniče dojadio

ili je to život mnogo surov bio

budnima se ne ostvaruju snovi

dok ti smelo sanjaš neki život novi

i izašao bi sa slavom pobednika

al' danas nema velikih ratnika.

5.02.2002. god.

Čemu da me voliš

kad tamu u meni

dotaći ne možeš.

Čemu da me želiš

kad se carstvo carstvu

priklonilo nikad nije.

Čemu kad tmine

ogrezle u jad beskućnika

haraju u noći preokreta.

Čemu kad ne vidiš

da i najjači bitke svoje gube

a gubitnici su noćas najopasniji.

15.01.2002. god.

Pustite ga nek piše

dok ima šta da kaže

dok gori vatra u njemu

i pesnik se usnuli budi

a misli mu nebom odjekuju

svetim koracima zore

po lelujavoj, teškoj svili

pustite ga nek piše

on stihove svoje.

15.01.2002. god.

Mutne će vode tada poteći

noći ogrnuti crne odore

a zore krvave jarko će seći

junačke nedorečene govore.

14.01.2002. god.

Pitam te kameni cvete

da li se smelosti plašiš

da li u tamnoj noći

krila svoja otvaraš

i kapiju smrti prolaziš.

Pitam te kameni cvete

da li si dovoljno hrabar

da zamirišeš jako

da i sam osetš draž

ili svoju lepotu ne vidiš.

Pitam te kameni cvete

zašto od Sunca bežiš

i zašto te sujeta tvoja peče

da li si zaista hladan

ili se samo plašiš.

Pitam te kameni cvete

kako je biti lep.

14.01.2002. god.

Neka traje lepota tvoja

i nek te junaci sanjaju

svetice iz Kosovskog boja

tvoje kletve i danas

nesretne Srbe proganjaju.

1.09.2001. god.

U očima palih anđela

u gradu umrlih sećanja

među ulicama izgubljenih

i davno zaboravljenih

u zidinama drevnih hramova

i pustinji umornog vetra

skriven je poslednji vapaj

ptica za nebom, za slobodom.

Čuješ li njihov jecaj

dozivaju spasitelja

osećaš li njihovu glad

želju da ko fenix iz pepela

vinu se u nebo pod okriljem iskona

da osete taj trenutak slobode

poslednji put pred kraj.