5.02.1999. god.

Znaš li zašto te tražim

u slučajnim prolaznicima

u noćima obasjanim

plavetnilom talasa

belim pticama

vernim pratiocima

i dalekim lukama.

Znaš li zašto te čekam

a nikad te nisam srela

i ako te poznajem

bolje od bilo koga

nikad te nisam videla

mada ceo život

osećam tvoje prisutstvo.

Zato mi vetar

donosi tvoje mirise

i spušta ih na moje dlanove

u odjecima divljine

ja čujem tvoje korake

ti ne moraš da pratiš znakove.

Znam, doći ćeš iz daleka

jednog jutra.

Znam, doći ćeš iz daleka

iz dalekih luka.

Znam, doći ćeš iz daleka

jer i ti osećaš

da postoji neko ko te čeka.

Ti ne moraš da pratiš znakove.

Januar 1999. god.

Hoću da me obasjaš

sjajem svojih očiju

i da teatralno

kao što to dolikuje kraljici

kročim na tron tvoje ljubavi

da mi daš besmrtnost

jer još ni jednu kraljicu

istorija nije zaboravila.

28.08.1998. god.

Sedim u krevetu i u mrklom mraku čekam ponovni bljesak da osvetli lava na zidu preko puta, koji će svojom rikom, po ko zna koji put, propratiti ljubavnu igru neka dva doba sa bujicom energije koja se rađa i nestaje u vremenu.

9.05.1998. god.

Zauvek će živeti

u mojim pesmama

kao borac za slobodu

koja mu nije potrebna

kao ptica što traži kavez

koji je izgubila.

Jul 1997. god.

Duboko u noći topot konja se čuje

i urlik zalutalog vuka snažni

po snegu leže tragovi krvi

čak i vitezovi danas su lažni.

Gledam u okno velikog vulkana

vidim put i stanice kraj puta

i čujem glasove sa svih strana:

Ljudi ja vas jedva vidim

u ovoj noći potpuno sam sama.

3.09.1997. god.

Ne, nemogu ti dočarati prizor

što videh jedne letnje večeri,

ne zato što ne želim,

već zato što nećeš razumeti.

Ti nisi video staricu

i dubinu njenog pogleda

dok je gledala u koru hleba.

7.06.1997. god.

Magla se širi ulicama grada, dopire do svakog kutka tvojih najiskrenijih osećanja. Gubiš nadu da će ikada prestati da te goni po ovim pustim ulicama kao nečista savest nekog zlobnika.

Međutim, negde duboko u noći ti postaješ svedok rađanja nekog Novog Sunca, neke nove svetlosti, pred čijom lepotom ulične svetiljke gube sjaj i postaju tako beznačajne, neugledne i prljave.

Pružaš svoje ruke ne bi li je dohvatio, učinio svojom makar na kratko, ali varaš se, svaki put kada pomisliš da si samo još jedan korak udaljen od nje, ona nestane. Mada se ponovo javi kada izgubiš i to malo nade da ćeš je ikada pronaći.

Ona je nedodirljiva i neuhvatljiva za običnog smrtnika kao što si ti, ali i dovoljno privlačna da u tebi probudi želju, za koju neznaš odakle potiče posle toliko propalih pokušaja. Jednostavno, ona je tu da te izaziva.